Govori Predsednika Skupstine
Govor predsednika Skupštine Kosova Kadri Veseli, u Univerzitetu Sofije – Smer Balkanistike
Poštovana profesorice Ruslana Bejleri,
Poštovani profesore Anton Panchev,
Poštovani studenti Albanskog jezika i književnosti, pri Katedri Balkanistike Univerziteta Sofije,
Današnji sastanak za mene je od posebnog znaèaja. Dolazeæi danas da se sastanem sa vama setio sam se naše nacionalne Renesanse. Setio sam se teških zadnjih godina XIX veka i poèetak XX veka. Tih godina, kao i sve druge nacije, naša nacija se borila za svoju slobodu i nezavisnost. Borila se za svoj prirodni identitet unutar Evropskog graðanstva.
U to vreme, Sofija je bila znaèajan kulturni i politièki centar naše nacionalne renesanse. Osim doprinosa mnogih udruženja i klubova, nezaboravan je doprinos patriotskog društva „Deshira" i lista „Drita" za buðenje nacionalne sveti našeg naroda.
Poštovani profesori ,
Poštovani studenti,
Vašim angažovanjem i radom za uèenje albanskog jezika, vi ste danas dostojni naslednici naše tradicije renesanse. Kultivišuæi albanski jezik, vi u stvari realizujete dvostruku misiju, humanu i akademsku. Afirmišete jezik nacije koja živi vekovima unutar zajednièke istorije sa bugarskim narodom, i istovremeno, doprinosite na najbolji naèin dobrosusedstvu, razumevanju i suživotu izmeðu naroda i kultura, u konkretnom sluèaju albanskog naroda i Bugarskog naroda.
To kažem iz mnogih razloga:
Prvo, uèeæi jezik postajemo bliži jedan drugom. Meðusobno se bolje razumemo i poznajemo. Uèeæi jezik, uèimo kako da steknemo vrednosti i razlike. Uèeæi jezik, izbegavamo štetne posledice izolacije jezika. Upravo izolacija jezika stvara predrasude o stereotipima jednog prema drugog, a to su predrasude koje hrane ksenofobiju. Upravo ksenofobije od koje je naš region puno patio, dugo vremena.
- bilo ksenofobija drugih prema našem regionu, stavljajuæi nam negativni
epitet, kao bure baruta,
- bilo ksenofobija izmeðu naroda regiona, prouzrokovana nekontrolisanim nacionalizmom.
Nažalost, u mnogim sluèajevima dozvolili smo da rodoljublje shvatimo kao mržnju i poniženje prema drugim.
Naša generacija treba da bude sretna jer živimo u novoj epohi odnosa na Balkanu, epoha gde su mir, stabilnost, politièka saradnja, ekonomska razmena i Evropska integracija zajednièke vrednosti.
Buduæi da smo sreæna generacija, istovremeno mi smo i generacija od veæe odgovornosti, kako ne bi dozvolili da se ponovi istorija, da se ne dozvoli da naš region ponovo postane geopolitièka žrtva.
Mi smo generacija koja nosi odgovornost, kako bi dokazali da negativni termin, stvoren nepravedno za naš region, termin „Balkanizacija" da se izbriše iz reènika politièara, novinara i intelektualaca, da postane demode termin. To je u našim rukama, radeæi zajednièki da srušimo mitove za naš region, kao bure baruta i zemlju gde želja za osvetom ubija nadu za buduænost.
Vreme je da se poželi da Balkan nije arena za bitke, a ni civilizacija i religija, veæ naprotiv prostor gde civilizacije i religije žive zajednièki, stvarajuæi lepu panoramu razlika, za koje smo svi danas ponosni.
Vreme je da multi-kulturno dušu, više versku i više jezièku dušu našeg regiona pretvorimo u snagu stvaralaštva i razvoj za naše ljude, od Jadranskog primorja do Crnog mora, od Dunava na sever do Sredozemlja na jugu.
To se može postiæi ako smo ujedinjeni snažno demokratskim vrednostima, ostajuæi ujedinjeni u poštovanju ljudskih prava i sloboda, za sve i svakoga. Meðusobnim poštovanjem, kao kulturni identiteti da meðusobno komuniciramo i povezujemo. Produbljivanje saradnje u svim oblastima života, naroèito ekonomije. Pretvarajuæi naš region u slobodnu zonu, slobodnog kretanja ljudi, robe i ideja.
Ove su upravo poruke koje se odnose na duh samita koji se održava u Sofiji, u okviru saradnje Jugo-istoène Evrope.
Poštovani profesori,
Poštovani studenti,
Ko nikad ranije u istoriji, danas je naša sudbina u našim rukama, kao nezavisne i demokratske države. Ova sudbina je puna integracija Balkana u veliku porodicu Evropskih demokratija. Nemamo drugog puta za realizaciju našeg sna i oèekivanja naših graðana.
Ovaj put nije jednostran, jer je Evropska unija bez integrisanog Balkana nedovršen projekat, kao što Balkan bez Evropske unije nema buduænosti, što žele naši graðani. Postoje dve strane iste medalje, sa istim ciljem.
Poželevši uspeh na vašem plemenitom radu, želeo bih da se ovaj sastanak ovde ne završi, veæ u Prištini. Želim Vam dobrodošlicu".
Hvala Vam!