Govori Predsednika Skupstine
Govor Predsednika Skupštine na Meðunarodnoj konferenciji, posveæenoj antisemitizmu u Berlinu, 14., i 15. marta 2016. godine.
Poštovane kolege,
Damo i gospodo,
Uvaženi gosti,
Na osnovu onoga što èujemo preko vesti i raznih prezentacija, te raznim primedbama i umešanjima, jasno je na žalost da antisemitizam, ne samo da nije nestao, nego je još uvek veoma prisutan u našem društvu što nas dodatno navodi na to da borbu protiv antisemitizma nikako ne smemo smatrati kao nešto što je završeno, jer današnji antisemitizam, prema naèinu manifestuje, lièi na nešto veæ viðeno (déjà vu), i èim nastaju krizni dogaðaji, odmah se pokušava ponovo naæi „žrtveno jare". Naime, naše uvažene kolege, pored tradicionalne manifestacije antisemitizma, posebnim oprezom prate i tretiraju nove pojavne oblike antisemitizma, preobraženom kroz jezik mržnje. Mi smo, takoðe, skrenuli pažnju da je antisemitizam simptoma i pokušaj delegitimacije slobode i demokratije, a njegovi glavni podstrekaèi su oni koji ga propagiraju, njihovi sponzori, i njihovi glavni akteri antisemitizma koji su u suštini okoreli neprijatelji slobode i demokratije.
S toga, u okviru ove borbe, krunsko rešenje za svaku vrstu mržnje biæe promocija vrednosti demokratije, slobode i ljudskih prava. Ovde bi posebno želeo skrenuti pažnju na potrebnu kombinovanja represivnih mera protiv svake manifestacije predrasuda i mržnje sa merama obrazovanja i negovanja dijaloga i tolerancije. Ovde je na konferenciji pomenuta i zloupotreba savremenog dostignuæa naše generacije, tj. interneta koji je postao sredstvo instrumentalizacije u maligne svrhe poput antisemitizma. Buduæi da je internet globalno sredstvo, neophodno je da se ovom problemu globalno i pristupiti. Mene takoðe zabrinjavaju trendovi huliganstva na sportskim manifestacijama i naèin pretvaranja tih pojava na ekstremizam, nasilje i mržnju. S toga, naša je dužnost da štitimo i èuvamo plemeniti duh i cilj sportskih manifestacija, jer to zaslužuje ova ljudska aktivnost. Prema tome, poštena takmièenja sportskih igara, moraju pre svega biti u službi stvaranja moguænosti uspostavljanja dijaloga, saradnje, ljudske solidarnosti i humanizma, a ne mržnje. Prema tome na nama je da radimo na tome da sport ne bude teret, veæ aset za razvoj demokratskih vrednosti dobrobiti svih. U tom smislu naglašavam veliku korist konferencije, upravo, zbog intenzivne razmene strateških pogleda i praksi raznih zakonodavaca koja obogaæuje naša i saznanja koje æemo koristiti na najbolji naèin. kroz usvajanje, usaglašavanje i inkorporisanje u našim domaæim zakonima. Kada to kažem, mislim da je neophodno da posle donošenja zakljuèaka ove konferencije efikasno pristupimo tesnoj meðunarodnoj saradnji na suzbijanju antisemitizma i drugih oblika diskriminacije, i donošenju novih odgovarajuæih meðunarodnih konvencija o tim pitanjima.
Poštovane kolege,
Dame o gospodo
Ja ne želim da svoje komentare negativno okonèavam, jer verujem da se zaista možemo ponositi izvanrednim napretkom u oblasti prava manjina i individualnih ljudskih prava na svetskom nivou poslednjih dekada, što govori da je i ova konferencija u suštini primer svetske saraðivanje u pravcu uzdizanja meðunarodne svesti za saradnju, opštu solidarnost i napredak èoveèanstva u svakom pogledu. S toga želim da svoje izlaganje zakljuèim pozitivnim tonom, kroz prenos iskustava moje nove države, Republike Kosova.
Naime, moji sugraðani su u prošlosti bili veoma diskriminirani i mnogo su napatili. To mi najbolje znamo šta znaèi biti žrtva mržnje, nasilja, predrasuda i netolerancije. Meðutim, ja sam ovde ne da bi govorio o prošlosti, veæ o sadašnjosti, jer je Republika Kosova danas jedan realan primer napretka i uspeha ljudi koji stalno unapreðuju i podržavaju ljudsku meðunarodnu solidarnost. Jednom reèju Kosovo je primer dobrog funkcionisanja slobode u praksi.
Mi kosovci izuzetno cenimo meðunarodnu podršku koju smo dobili u, za nas, teška vremena, kada nam je ona bila od životnog znaèaja, te prema tome postavili smo sebi kao permanentan zadatak da postignemo najviše moguæe standarde individualnih prava i ljudskih sloboda, ukljuèujuæi tu i manjine. Mi smo doneli jedan takav ustav koji sadrži najsavremenije mere zaštite prava i onemoguæava diskriminaciju bilo koje vrste, i usvojili najviše standarde zaštite manjina. Štaviše, mi smo jednostavno, prihvatili i u naše zakonodavstvo inkorporisali brojne meðunarodne zakone i konvencije, iako još uvek nismo država èlanica relevantnih meðunarodnih organizacija.
Mi smo u Briselu poèeli uspešan dijalog sa našom susednom državom, jer verujemo dijalogu i mirnom rešavanju ranijih nesporazuma. S toga želim da koristim ovu priliku da vas informišem da su institucije Republike Kosova dokazale jaku politièku volju da se odluèno bore protiv svake vrste netolerancije, radikalizma i nasilnog ekstremizma. U prilogu tome govori i èinjenica da je vlada Republike Kosova jedna od retkih u našem regionu koja je u vladinim prostorima podigla spomenik Jevrejskoj zajednici. Ja sam pokrenuo i inicijativu da se u Prištini ponovo izgradi Sinagoga koju je raniji komunistièki režim srušio 1955. godine. Preduzimamo i konkretne korake i postupke za ponovno oživljavanje Jevrejske zajednicu, te u tom pravcu, ja æu se založiti da Londonsku deklaraciju protiv antisemitizma potpiše Skupština Republike Kosova.
Na kraju želim da Vas uveravam da æe iz Republike Kosova biti još više aktivnih parlamentaraca u okviru meðunarodne koalicije protiv antisemitizma, i nadam se da æe se ubuduæe organizovati održavanje jedne sliène konferencije i na Kosovu.
Na kraju želim da se zahvalim organizatorima ove konferencije koji su mi pružili moguænost da se obraæam ovoj izuzetno cenjenoj auditoriji.
Èestitam organizatorima ICCA-a i Nemaèkom Bundestagu na ovom divnom radu!