Govori Predsednika Skupstine
Prigodan govor predsednika Skupštine Kadri veseli, održan povodom obeležavanja Dana Holokausta
Danas se seæamo jednog od najtežih dana istorije èoveèanstva, Holokaust. Ovaj dan obeležava jedan od najmraènijih i varvarskih dogaðaja, koji simboliše mržnju èoveka prema èoveku.
U ime rasnih ratova, nacizam je izgradio kampove za uništavanje i utopio celi svet u Drugi svetski rat, koji je oduzeo živote oko 60 miliona ljudi. Holokaust je bez sumnje najcrnja mrlja, najteža tragedija, u kontekstu ovog rata. Antisemitizam, nacizam je pretvorio u državnu politiku, na poèetku progon, a nakon toga i totalno uništenje Jevreja. Ovo uništenje je bio planiran i organizovan proces, koji je taèno i izvršen. Više od šest miliona Jevreja i oko 1 milion drugih grupa, koje su se smatrale inferiorne rase, postale su žrtve ove jezive industrije.
Ljudska savest je bila na smrt pogoðena. Kao nikad ranije u istoriji. Na ljudsku prirodu je stavljeno jedan veliki znak pitanja.
Kako je moguæe da èovek može uèiniti nešto slièno èoveku? U tim tamnim danima za èoveèanstvo, dok su vozovi iz cele Evrope prevozili Jevreje u kampove za uništavanje, na periferiji Evrope se dogodio èudo!
Èudo zvano humanizam!
Jedan mali i drevni narod, noseæi u sebi kod èasti i bese, odbijao je vozove nacistièke industrije smrti.
To je bio Albanski narod
Odrasli sa kultom bese i gostoprimstva, Albanci su pretvorili svoje domove u skloništa za spašavanje za Jevreje koji su bežali od progona, kao da su znali da æe se jednog dana voz prevoziti njihova buduæa pokolenja, kao da su oseæali da æe se tmurna istorija ponoviti krajem 20 veka za kosovske Albance, od strane sistema koji je bio isti kao i nacistièki.
Zvuk voza u Blacu je još uvek svež za nas, što èini da se saoseæamo još više sa nesreæom miliona žrtava Holokausta. Danas odajemo poèast i poštovanje pred delom stotine albanskih porodica, koje su pružile utoèište u svojim domovima odbeglih Jevreja.
Mi se danas oseæamo ponosni jer smo mi pokolenja tih porodica.
Ponosni sa našim majkama i oèevima koji su pobedili strah i ostali verni svom kodu bese, ali i verni ljudskom moralu da se pruži pomoæ potlaèenom, žrtvi, èoveku.
Septembra ove godine ja sam primio na sastanak g-ðu Stela Levi, Jevrejka koja je roðena na Kosovu i preživela Holokaust.
Nostalgièna, ona mi je prièala o herojskom humanizmu Albanaca za zaštitu Jevreja od nacistièkog terora. Ona je rekla da je došla na ovu svetu zemlju i da isprièam novim generacijama o humanoj i solidarnoj duši ove zemlje. Ona je govorila i o životu jevrejske zajednice na Kosovu. Njena prièa je bila ista sa prièama koje sam èuo na Kosovu od porodice Aslan Rezniqi, porodice Sharrri, porodice Hysni Domi, porodice Leshi, porodice Hasan Rem Xerxa, Halim Spahiu i mnogih drugih porodica. Jevrejska zajednica na Kosovu je poštovana zajednica. Samo nekoliko metara odavde bila je Sinagoga koja je imala naspram Džamiju, a malo dalje i Katolièku crkvu. To je snažna simbolika verskog suživota.
Poštovani prisutni,
Naša istorija èini da verujemo da sa svim našim patnjama i boli, uvek humanizam trijumfuje nad varvarstvom, dobro trijumfuje nad zlom, pravda nas nepravdom. Seæanje na Holokaust je velika pouka istorije za èoveèanstvo, da ideologije mržnje da nikada ne mogu da se vrate.
Kada se seæamo Holokausta, mi shvatamo koliko puno treba raditi: za jaèanje demokratije, za sebe i za druge. Jaèanje ljudskih prava i sloboda, kultivisanju vrednosti tolerancije, razumevanja i suživota izmeðu kultura, religija i država. Upravo su to vrednosti koje nas èine snažnim u odnosu na svaku vrstu ideološkog ili verskog fanatizma.
Sudbina èoveèanstva od toga zavisi.
Hvala