Govori Predsednika Skupstine
Prigodni govor, povodom obeležavanja 17-godišnjice Masakra u Reèaku
Veliki dogaðaj u istoriji jednog naroda nije samo trag prošlosti, veæ i tragovi koji govore o sadašnjosti i buduænosti, što predstavlja i 15. januar 1999. godine.
Petnaesti januar Reèaka i celog Kosova. Petnaesti januar Sveta koji veruje u mir i slobodu. 17 godina ranije, Kosovo je prolazilo kroz jednu od najtežih zima njegove istorije. Zadnju zimu jedno vekovnog ropstva.
Otpor Oslobodilaèke vojske Kosova nije uspeo da se slomi. Ni podrška naroda za svoje sinove i kæeri. Podrška je svakog dana bila veæa. Narod Kosova je bio na nepovratnom putu za slobodu.
Stoga, gnev okupatora je svakoga dana bio sve veæi i neljudski. Bio je gnev okupatora koji gubi rat. To je bila zemlja Kosova koja je klizila pod nogama okupatora, nakon jednog veka vladavine.
Poštovani prisutni,
15. januara 1999. godine njegova surovost obuhvatila je selo Reèak. Desetine muškaraca Reèaka, mladi i stariji, izvedeni isu iz svojih kuæa i barbarski ubijeni blizu sela. Samo zato što su bili Albanci. Samo zato što je nisu pomirili potlaèenosti. Samo zato što su želeli da budu slobodni. Tamo se dogodila stvarna drama borbe Kosova.
• drama naroda koji traže slobodu, i
• drama jednog režima koji je nasiljem i terorom težio da ih zadrži
potlaèenim.
Bila je to drama borbe izmeðu dobrog i zla. I dogodilo se ono što se uvek dogaða. Ujedinjeni svet oko dobrog i istine. Svet se ujedinio u Reèaku. Gnusni napad na Reèak se preokrenuo protiv samog okupatora.
Nakon 15. januara tok istorije je poèeo da teèe brže ka konaènom osloboðenju Kosova.
Poštovani prisutni,
Kao što sam rekao i na poèetku, veliki dogaðaji nisu samo tragovi prošlosti, oni su referentne taèke i kada želimo da ocenimo sadašnjost i da gradimo buduænost. 17 godina ranije, Reèak je ujedinio svet za slobodu Kosova. Ali, gde se danas nalazi Kosovo, nakon 17 godina?
Mi smo dobili slobodu, proglasili nezavisnost, izgradili državu, ali da li se danas staramo dovoljno za ove vrednosti koje smo stekli sa velikim požrtvovanjem.
Zadnji dogaðaji u našoj zemlji nisu dobri znakovi u ovom pravcu. Danas stojimo pred dilemom da li je bilo teže juèe ta steknemo slobodu ili danas da je održimo!
Danas, Kosovska država se suoèava sa poteškoæama, koje niko od nas nije mogao da zamisli 17 godina ranije.
Èinjenica je: imamo slobodu, imamo državu, ali danas ne možemo da se meðusobno dogovorimo.
Umesto ekonomskog razvoja, poboljšanja života naših graðana, produbljivanja partnerstva sa SAD i EU, mi tonemo u jalovo razmišljanje, konflikte i meðusobno vreðanje, na štetu meðunarodnog partnerstva.
Poštovani graðani Republike Kosova,
Danas, dok mi nanosimo štetu našem ugledu, zagovornici rata u Beogradu stvaraju dobru reputaciju i integrišu svoju zemlju u Evropsku uniju!
Da li bi bilo dobro da razmislimo, ne samo zbog žrtava Reèaka, Prekaza, Meje, Rezale, Studime, Lužane... veæ i zbog dece koja odrastaju u ovoj državi.
Poštovani prisutni,
Prekaze, kao i Reèak, danas nas pozivaju da budemo dostojanstvena država, bliže SAD i EU, sa graðanima koji se ne mogu poniziti, koji ne traže milostinju, veæ su ponosni sa svojom državom, svojim identitetom i svojom prošlošæu.
U državi gde se ne toleriše zloupotreba, mržnja, uvreda, u zemlji gde se poštuje zakon, sloboda, borac za slobodu, žrtvovanje, meðunarodni prijatelji.
Vreme je da se osvrnemo razumu. Podeljeni neæemo stièi nikuda, ujedinjeni možemo sve postiæi.!
Veèno poštovanje i seæanje na pale porce!