Govori Predsednika Skupstine
Govor održan na Samitu Kosova posveæenim Meðunarodnoj pravdi i ljudskim pravima 2015
Godišnjice velikih dogaðaja su trenuci reflektiranja i ocenjivanja za istorijske i društvene procese.
Ove godine imamo 70-tu godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata. Ovaj rat je bio najtragièniji i najkrvaviji konflikt u istoriji. On je za sobom ostavio 60 miliona žrtava, uništio Evropu, mnoge druge delove sveta i teško povredio humanistièku viziju Evrope.
70 godina ranije, sutra dan po završetku rata, ljudi su postavili jedno osnovno pitanje: kako uèiniti moguæim da se jedna takva tragedija nikada više ne ponavlja.
Odgovor na ovo pitanje bio je u hitnoj potrebi za stvaranjem novog meðunarodnog poretka, baziranog, ne na brutalnu snagu, nego na meðunarodno pravo.
Bilo je potrebno da ovo meðunarodno pravo ne bude samo meðunarodno pravo suverenih država, nego i jedno pravo koje ukljuèuje u sebi principe individualnih sloboda i ljudska prava.
U tom duhu, osnovana je Organizacija ujedinjenih nacija.
Ova organizacija donela je niz znaèajnih dokumenata, meðu kojima je i Univerzalna deklaracija o pravima èoveka.
Kao što znamo, za duže vreme, OUN je bila blokirana iz okolnosti hladnog rata, ali je oèigledno da je proces integracije ljudskih prava unutar meðunarodnog prava napredovao.
Poštovani prisutni,
Danas ljudska prava predstavljaju najznaèajniji instrument u svetu za stopiranje nezakonitih ambicija, arogancije, zloupotreba i arbitrarnosti politièke vlasti, na globalnom nivou.
Ljudska prava su postala moralni kod savremenih demokratskih društava. Da bi ovaj kod funkcionisao potreban je jedan neophodan uslov.
Taj uslov je demokratija.
S toga, borba za demokratijom je istovremeno borba da bi svet uèinili miroljubivim i humanijim. Mi na Kosovu, dobro poznajemo izazove odnosa izmeðu meðunarodnog prava na jednoj strani, i demokratije ljudskih prava, na drugoj strani.
16 godina ranije, naš narod se našao ukljuèenim u jednoj veoma teškoj situaciji, kao posledica ovih izazova.
Sa jedne strane, aspiracija našeg naroda za slobodu i osloboðenje od jednog represivnog režima bila je u opasnosti da postane žrtva principa meðunarodnog prava, koji priznaje klasièni suverenitet države.
Sa druge strane, bila je moguænost da se ta aspiracija bazira na kod prirodnih prava èoveka.
Dok je Miloševiæ podržavao njegov teror, bazirajuæi se na rigidan model suvereniteta države, Zapad je uèinio jasnim da su prirodna prava èoveka za neugroženim životom i slobodom iznad prava države.
Država je trebala da poklekne ispred Života, Slobode i Èovekove imovine, rekao bi otac liberalizma, Džon Lok. U protivnom, država postaje nezakonita i ljudi treba da ustanu protiv nje.
Kosovski Albanci pre nego da su bili državljani ove ili one države, bili su ljudsko biæe sa prirodnim pravima od nikoga otuðenim.
Na toj ravni, intervencija NATO-a u ratu na Kosovu je bilo vojno rešenje starog filozofskog konflikta izmeðu prirodnog prava i pravnog pozitivizma, u prilog prirodnog prava èoveka.
Jedna intervencija protiv jedne nezakonite države.
Bez pravne liberalne filozofije zapadne civilizacije - to ne bi bilo moguæe.
S toga, mi danas imamo moralnu, ljudsku, politièku i istorijsku obavezu da radimo u viziji koja proizilazi iz ove filozofije.
Ovo je vizija meðunarodnog demokratskog mira.
Hvala Vam!