Govori Predsednika Skupstine
Prigodan govor Predsednika Skupštine Republike Kosova, Kadri Veseli, održan na ceremoniji, organizovane dana 14. maja 2015. godine, u instituciji univerzitetskog obrazovanja AAB u Prištini, podovom 9. godišnjice državnosti Crne Go
Poštovani potpredsednièe Skupštine Crne Gore, g. Mustafiæ
Poštovani poslanici Skupštine Crne Gore, ambasadori, intelektualci,
Poštovani prisutni,
Imam zadovoljstvo da u ovom vrlo prijateljskom i akademskom ambijentu diskutiramo zajedno o dobrom susedstvu izmeðu zemalja našeg regiona. U konkretnom sluèaj izmeðu Kosova i Crne Gore.
Obe naše zemlje žive u novoj eri odnosa, baziranih na principima dobrog susedstva, razumevanja, saradnje i obostranog poštovanja.
Poèev i ove èinjenice, mi danas možemo konstatovati da odnosi izmeðu naših dveju zemalja su vrlo dobar pozitivan primer za celokupan naš region i šire.
Kosovo je posveæeno da ovakav model odnosa razvija sa svim svojim susedima.
Nezavisnost Crne Gore, potvrðeno od izražene volje naroda u 2006. godini, bilo je bez diskusije jedan progresivan dogaðaj za mir, stabilnost i jaèanje demokratije na Zapadnom Balkanu.
Ovakav progresivan uticaj, ja posmatram u dve ravni:
Kao prvo, nezavisnost Crne Gore je bio argument više da svaki projekat nastavka bivše Jugoslavije, bilo bi istorijski prevaziðen i politièki opasan.
Komunistièka Jugoslavija je umrla, meðutim pokušaji da pod istim nazivom izgradi jedna nova jugoslovenska država, gde bi hegemonija bila na strani Beograda, imalo bi fatalne posledice za narode bivše Jugoslavije.
Miloševiæ e imao aspiracije da obnovi, meðu narodima bivše Jugoslavije, politièke odnose iz vremena izmeðu dva svetska rata,
- kada je realna vlast bila u rukama Srba,
- formalna u rukama Slovenaca i Hrvata,
- dok Albanci, Crnogorci i ostali trebalo da se pomire sa statusom graðana drugog reda.
Post - komunistièki lideri u Crnoj Gori su permanentno pratili kurs otpora prema takvim aspiracijama, i Referendum od 2006. godine je potpuna pobeda takvog kursa.
Naš region je sastavljen od naroda:
- koji su istorijski živeli jedan pored drugog,
- saraðivali su meðusobno,
- razmenili proizvode jedan drugog,
- uticali u duhovni život jedan drugog,
- i svaki pokušaj za hegemoniju uvek je izazvao nerede i sukobe, u kojima su najviše pretrpeli naši ljudi.
Drugi ravan, nezavisnost Crne Gore u 2006. godini, dogodilo se upravo u trenucima meðunarodnih razgovora o statusu Kosova, bez sumnje to je imalo pozitivnog uticaja, pružajuæi dodatne argumente da nezavisnost Kosova je nepovratan proces, neophodan, kako politièki tako i istorijski.
Ako sami graðani Crne Gore, koji nisu doživeli nasilje Miloševiæeve vojske, nisu želeli da žive pod istim politièkim krovom sa Beogradom, onda zašto je trebalo da se tako nešto traži od nas kosovara, koji smo bili izašli iz jednog rata sa hiljade žrtava, sa milion izgnanih i sa razrušenom zemljom.
Nezavisnost Kosova i Crne Gore predstavljalo konaèan pogodak na projekte srpskog nacionalizma za hegemoniju, i kao takvi bili s u faktor emancipacije i za samu Srbiju.
Nezavisnošæu Kosova i Crne Gore, Srbija je dobila šansu da bi shvatila da blagostanje srpskog naroda ne stoji u vladavini nad drugima, nego kod unutrašnjeg demokratskog razvoja i dobre odnose sa susedima.
Ne priznavajuæi Kosovo, službeni Beograd nastavlja biti zatoèenik prošlosti.
To je loša usluga koja se èini prema sopstvenom srpskom narodu.
Držeæi se prošlosti, riskiraš na gubitak vizije za buduænost, što za sve nas koji živimo u ovom delu Evrope, jeste vizija za evro-atlantske integracije.
Mi, danas, smo sreæni da Priština i Podgorica imaju ista viðenja o aktuelnim potrebama regiona i njegove buduænosti.
Na toj osnovi, obe naše zemlje razvijaju vrlo dobre odnose u svim oblastima od zajednièkog interesa.
Sloboda kretanja graðana izmeðu dveju naših zemalja oslikava celokupnu njenu snagu radi stvaranja što više mira, razumevanja i reciproène saradnje.
Upravo to zahtevaju od nas naši graðani, i zajedno s njima i Evropa.
Hvala Vam.